Предмет број АП 770/19 20 Одлука о допустивости и меритуму судови такав закључак заснивали искључиво на постојању уговора, које нису адекватно анализирали, нити су, а што је подразумијевала одредба члана 5 ЗЗК, утврђивали да ли из наведених уговора заиста произлази апелантово право да може ефикасно контролисати садржај изражавања објављеног на наведеном порталу. Стога, Уставни суд сматра да у датим околностима конкретног случаја, због паушалног закључка редовних судова да је апелант имао могућност и механизме контроле, мијешање у апелантово право на слободу изражавања није било у складу са законом. 43. Стога, Уставни суд закључује да је дошло до кршења апелантовог права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. Остали наводи 44. С обзиром на закључак у вези с кршењем права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције, Уставни суд сматра да није потребно посебно испитивати наводе о кршењу права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, као и права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. VIII. Закључак 45. Уставни суд закључује да постоји повреда права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције када су редовни судови паушално закључили да је апелант имао могућност и механизме контроле, тј. да је апелант лице које је у смислу члана 5 ЗЗК на неки други начин могло ефикасно контролисати садржај спорног изражавања, због чега мијешање у апелантово право на слободу изражавања није било у складу са законом. 46. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 47. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Златко М. Кнежевић