Предмет број АП 770/19 5 Одлука о допустивости и меритуму предметне пресуде), који су цијењени сходно одредби члана 8 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), Основни суд је неспорно утврдио да је садржај спорног текста (под називом „Симићеве листе за одстрел креиране у Додиковом кабинету“) објављен 23. септембра 2014. године на апелантовом сајту гдје се види интернет адреса која гласи на апеланта. Даље, утврђено је да је други текст (под називом „листа за одстрел Додиковог кабинета“ NO 1 „Амерички стипендиста Васковић“) објављен на блогу Слободана Васковића у односу на којег је тужба повучена. Затим, из уговора о закупу (између Драге Стајића као закуподавца и Александра Камењашевића као закупопримца, закљученог на пет година почев од 1. јула 2014. године) утврђено је да је предметним уговором закуподавац издао закупопримцу интернет адресу Rtv.bn.com, с тим да закуподавац нема право измјене садржаја на презентацији која буде објављена на интернет адреси нити било који други утицај на исту. Такође, утврђено је да је апелант ради маркетиншке промоције уступио на коришћење Александру Камењашевићу своје заштитне знакове на интернет презентацији која ће бити постављена на адреси Rtv.bn.com, мобилним апликацијама, Facebook и Twitter налозима који ће преузимати податке са ове интернет презентације, те се обавезао да ће у свом радио и ТВ програму маркетиншки промовисати интернет презентацију на адреси Rtv.bn.com. Осим тога, дозвољено је Александру Камењашевићу преузимање вијести из програма Rtv.bn, те је усаглашено да нема право да користи заштитне знакове ван обима предвиђеног у члану 2 став 1 предметног уговора закљученог са апелантом. Суд је утврдио да је тужилац за спорни текст сазнао од пријатеља (након чега је и сам погледао сајт) и био ужаснут од гнусних лажи изнесених у тексту које је морао да објашњава породици, дјеци и пријатељима, да га је текст јако погодио и да му није јасно зашто је у тексту наведен као лице које одлучује о ликвидацијама. 10. Основни суд је истакао да се у конкретној правној ствари примјењује ЗЗК као lex specialis у односу на друге прописе, као и одредбе чл. 154 став 1 и 200 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), те је цитирао одредбе чл. 3, 5, 6 и 7 ЗЗК и одредбу члана 10 став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Даље, Основни суд је навео да је неоснован апелантов приговор у погледу недостатка пасивне легитимације, гдје се апелант позива на закључене уговоре о пословној сарадњи са Александром Камењашевићем и на уговор о закупу интернет адресе (закључен између Драге Стајића и Александра Камењашевића). Наиме, како даље наводи Основни суд, апелант је имао могућност и механизме контроле,