Предмет број АП 770/19 18 Одлука о допустивости и меритуму коришћење свој заштитни знак (лого) и дозволио му преузимање вијести са свог програма, док је апелант имао механизам контроле – лице које је овластио за (не)пуштање у етер спорних садржаја из којих произлази клевета. Даље, Уставни суд запажа да су редовни судови закључили да је спорни чланак објављен на интернет страници која носи апелантов лого и преноси његове вијести па самим тим произлази да апелант контролише и садржај на тој страници због чега је пасивно легитимисан и одговоран за садржај који је објављен у складу са одредбом члана 5 ЗЗК. Осим тога, наведено је да би свако друго тумачење у погледу непостојања апелантове пасивне легитимације у конкретном случају довело до изигравања смисла и циља ЗЗК. При томе, Уставни суд запажа да је апелант у поступку пред првостепеним судом, као и у жалбеним наводима, указивао на одредбе уговора о пословној сарадњи (које је закључио са Александром Камењашевићем) и истицао да није пасивно легитимисан у конкретној парници. Наиме, како то произлази из садржаја конкретног предмета, приговор недостатка пасивне легитимације апелант је истицао током цијелог поступка, као и у самој апелацији, наводећи да није власник предметне интернет адресе на којој је пренесен спорни текст, те указујући на одредбе уговора о пословној сарадњи из којих је видљиво да нема контролу над објављивањем таквих садржаја. 40. Међутим, Уставни суд запажа да су ре��овни судови (Основни и Окружни суд) приликом разматрања приговора недостатка пасивне легитимације (који је истакао апелант) навели релевантне уговоре – уговор о закупу интернет адресе закључен између Драге Стајића и Александра Камењашевића, као и уговор о пословној сарадњи закључен између апеланта и Александра Камењашевића у вези с коришћењем предметне интернет адресе. Наиме, судови су увидом у наведене уговоре уопштено навели њихов садржај, те су код уговора о пословној сарадњи навели права и обавезе Александра Камењашевића, док у односу на апеланта нису експлицитно навели у чему се огледају његова права и обавезе из наведеног уговора. У вези с тим, Уставни суд примјећује да су редовни судови закључак о постојању апелантове пасивне легитимације извели само на основу чињенице да је предметни спорни чланак објављен на интернет адреси која у свом називу садржи скраћени назив – апелантов лого, као и да апелант не оспорава да се на поменутој интернет адреси објављују вијести које он емитује. Дакле, на основу чињенице да се на предметној интернет страници објављују апелантове вијести, Основни и Окружни суд су закључили да апелант на такав начин контролише садржај поменуте странице, односно да је пасивно легитимисан у овом парничном поступку у складу са одредбом члана 5 ЗЗК.