25 aplikacija broj 45053/98, 29. februar 2000. godine). Također, a kako je već ukazano u ovoj odluci, prema stanovištu Evropskog suda, pravna osoba se može pozivati samo na povredu svojih vlastitih prava ali ne i na povredu prava svojih članova. 84. Ustavni sud ukazuje da se prava garantovana članom 3. odnose na ljudska bića, ali ne i na druge pravne osobe, i prema stanovištu Evropskog suda, po svojoj suštini to ne mogu biti prava koja mogu uživati pravne osobe poput privatnih udruženja (vidi naprijed citiranu, Verein "Kontakt-Information-Therapie" (KIT) protiv Austrije, odluka o dopustivosti od 12. oktobra 1988. godine). 85. S obzirom da je apelant nevladina organizacija, pravna osoba, kao i da se suština njegovih navoda u ovom dijelu odnosi na povredu prava njegovih članova i simpatizera, kao i da ovo nije dovelo do prestanka apelantovog rada radi ostvarivanja cilja zbog kojeg je osnovan, te najzad, imajući u vidu da se garancije ustanovljene članom 3. odnose na ljudska bića ali ne i na pravne оsobe, Ustavni sud smatra da apelant, kao pravna osoba, ne može uživati garancije iz člana II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije. b) U odnosu na pravo iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije 86. Zatim, apelant se pozvao na povredu člana 8. Evropske konvencije. 87. Ustavni sud podsjeća da član 8. Evropske konvencije štiti četiri vrijednosti: porodični život, dom, prepisku i privatnost. Kada su u pitanju pravne osobe kao žrtve povrede prava iz ovog člana, Evropski sud je zauzeo stav da pravne osobe uživaju zaštitu prava na „dom“ u smislu člana 8. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Société Colas Est i drugi protiv Francuske, aplikacija broj 37971/97, stav 41. ECHR 2002-III; Buck protiv Njemačke, aplikacija broj 41604/98, stav 31, 28. april 2005. godine i Kent Pharmaceuticals Limited i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (dec.), aplikacija broj 9355/03, 11. oktobar 2005. godine). Zatim, prepiska i drugi oblici komunikacije -pravne osobe uživaju garancije „prepiske“ u smislu člana 8. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Halford protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 25. juna 1997. godine, p. 1016, stav 44; Aalmoes i drugi protiv Holandije (dec.), aplikacija broj 16269/02, 25. novembar 2004. godine). Najzad, prema stanovištu Evropskog suda, pravne osobe mogu biti žrtve tajnog nadzora (vidi Evropski sud, Mersch i drugi protiv Luksemburga, aplikacije br. 10439-41/83, 10452/83, 10512/83 i 10513/83, Odluka Komisije od 10. maja 1985. godine, Odluke i izvještaji (DR) 43, p. 34, na str. 113-14). U dosadašnjoj praksi, Evropski sud je ostavio otvorenim pitanje da li pravna osoba može imati „privatni život“ u smislu člana 8. Evropske konvencije (vidi Evropski