Предмет број АП 770/19 12 Одлука о допустивости и меритуму конкретном случају. Осим тога, наведено је да свакодневно на транскрипту код емитовања апелантових емисија стоји адреса интернет странице која садржи скраћени назив – апелантов лого који је уједно и адреса на којој је објављен спорни чланак. Такође, наведено је да из спорног текста произлази да се у конкретном случају не ради о изношењу мишљења или вриједносног суда, већ о изношењу чињеничних тврдњи за које апелант током поступка није ни покушао да докаже да су истините. V. Релевантни прописи 24. Закон о парничном поступку („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08 – одлука УС, 45/09 – одлука УС, 49/09 и 61/13). За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени текст сачињен у Уставном суду БиХ који гласи: Члан 7. Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтјеве и да изводе доказе којима се утврђују те чињенице. Члан 8. Које ће чињенице узети као доказане одлучује суд на основу слободне оцјене доказа. Суд ће савјесно и брижљиво оцијенити сваки доказ засебно и све доказе заједно. ДОКАЗИ 1. Опште одредбе Члан 123. Свака странка дужна је да докаже чињенице на којима заснива свој захтјев. Суд ће слободном оцјеном доказа утврдити чињенице на основу којих ће донијети одлуку. Члан 126. Ако суд на основу оцјене изведених доказа не може са сигурношћу да утврди неку чињеницу, о постојању ове чињенице закључиће примјеном правила о терету доказивања.