24 77. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud zaključuje da je, u smislu člana 18. stav 3. tačka d) Pravila Ustavnog suda, apelacija u dijelu koji se tiče povrede navedenih prava apelantovih članova i simpatizera nedopustiva jer ju je podnijelo neovlašteno lice. Ratione materiae 78. Apelant tvrdi da su zbog propusta javnih vlasti da osigura skup i da provede efektivnu istragu u otkrivanju i procesuiranju organizatora i inicijatora nasilja koje se dogodilo povrijeđeno njegovo pravo da ne bude podvrgnut mučenju niti nečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni iz člana II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije, pravo na privatni život iz člana II/3.f) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 8. Evropske konvencije, pojedinačno i u vezi s pravom na efektivni pravni lijek iz člana 13. Evropske konvencije i pravom na nediskriminaciju iz člana 14. Evropske konvencije. 79. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije u ovom dijelu Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, te člana 18. stav 3. tačka h) Pravila Ustavnog suda. 80. Član VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 81. Član 18. stav 3. tаčka h) Pravila Ustavnog suda u relevantnom dijelu glasi: (3) Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva: h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom; a) U odnosu na član II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije 82. U konkretnom slučaju apelant, nevladina organizacija, tvrdi da su povrijeđena njegova prava iz člana II/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 3. Evropske konvencije. 83. S tim u vezi Ustavni sud podsjeća da se prema stanovništvu Evropskog suda izraz „žrtva“ u smislu člana 34. Konvencije mora tumačiti autonomno i nezavisno od domaćeg koncepta kao što je interes da se uzme učešće u postupku ili sposobnost da se to učini. Prema stavu Evropskog suda, da bi aplikant bio u poziciji tvrditi da je žrtva kršenja jednog ili više prava i sloboda garantovanih Konvencijom i njenim protokolima, treba da postoji dovoljno direktna veza između aplikanta i štete koju tvrdi da je pretrpio kao rezultat navodne povrede (vidi, pored ostalih, Evropski sud, Association des amis de Saint-Raphaël et de Fréjus protiv Francuske (dec.),