21 70. Nadalje, prema stanovištu Evropskog suda, pravna osoba se može pozivati samo na povredu svojih vlastitih prava, ali ne i na povredu prava svojih članova, jer član 35. Konvencije pojedincima ne osigurava pokretanje jedne vrste actio popularis za interpretiranje Konvencije (vidi Evropski sud, Ada Rossi i drugi protiv Italije (dec.), aplikacije broj 55185/08, 55483/08, 55516/08, 55519/08, 56010/08, 56278/08, 58420/08 i 58424/08, ECHR 2008–...). 71. Najzad, u predmetu Centre for Legal Resources on behalf of Valentin Câmpeanu protiv Rumunije (vidi Evropski sud, presuda od 17. jula 2014. godine, dostupna na http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/pages/search.aspx?i=001-145577) i ukazao: „102. (…) Kada aplikant izabere, u skladu sa članom 36. stav 1. Pravila da aplikaciju uloži putem predstavnika a ne lično, član 45. Pravila zahtjeva od njega da izda pismenu punomoć koja je potpisana. Neophodno je da predstavnik pokaže da je dobio određene i izričite upute od navodne žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije a u čijem interesu će postupati pred Sudom (vidi, Post protiv Holandije, (dec) aplikacija broj 21717/08 od 20. januara 2009. godine, u vezi sa validnošću punomoći, vidi Aliev protiv Gruzije, aplikacija broj 522/04, §§ 44-49, 13. januar 2009. godine). 103. Međutim, Evropski sud smatra da mogu postojati posebni razlozi u slučaju žrtava navodnih povreda prava iz čl. 2., 3. i 8. Evropske konvencije. Pri tom, posebna pažnja poklonjena je ranjivosti žrtve s obzirom na godine, pol ili nesposobnost, a što ih je učinilo nesposobnim da ulože aplikaciju Sudu, te vezama između osobe koja je uložila aplikaciju i žrtve (vidi, mutatis mutandis, Evropski sud, İlhan protiv Turske, [GC], no. 22277/93, stav 55., ECHR 2000-VII u kom je aplikant uložio aplikaciju u ime svog brata s kojim se loše postupalo; Y.F. protiv Turske, aplikacija broj 24209/94, stav 29, ECHR 2003–IX u kom se suprug žalio da je njegova supruga bila prinuđena da prođe ginekološki pregled; S.P., D.P. i A.T. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 23715/94, Odluka Komisije od 20. maja 1996. godine, u kom je aplikacija bila podnijeta advokata u ime djece koju je predstavljao u postupku pred domaćim sudovima u kom je bio imenovan od njihovog staratelja kog je odredio sud). Nasuprot tome, u predmetu, Nencheva i Ostali protiv Bugarske, (aplikacija broj 48609/06, 18. jun 2013. godine), Evropski sud nije priznao status žrtve aplikantu, nevladinoj organizaciji, koja je djelovala u ime direktnih žrtava kršenja prava iz čl. 2., 3. i 13. Evropske konvencije, ukazujući da NGO nije vodila postupak pred domaćim