Предмет број АП 770/19 19 Одлука о допустивости и меритуму 41. Имајући у виду наведена образложења, Уставни суд запажа да су редовни судови приликом доношења закључка о постојању апелантове пасивне легитимације паушално закључили да је апелант пасивно легитимисан у конкретној парници. Наиме, редовни судови су навођењем да интернет адреса на којој је објављен спорни чланак има апелантов лого и да се на њој објављују његове вијести извели закључак да апелант контролише садржај странице и да је пасивно легитимисан. У вези с тим, Уставни суд запажа да су редовни судови пропустили да у конкретном случају изврше увид у садржај уговора у вези са коришћењем интернет адресе (права и обавезе уговорних страна, посебно апеланта) и доведу га у контекст са осталим изведеним доказима и релевантним одредбама ЗЗК прије доношења закључка о (не)постојању апелантове пасивне легитимације. Наведено се појављује као предуслов утврђивања да ли је у окол��остима конкретног случаја правилно примијењено материјално права, односно да ли је апелант, за којег је неспорно утврђено да нема својство аутора, уредника или издавача изражавања, лице које је у смислу члана 5 ЗЗК на неки други начин могло ефикасно контролисати садржај тог изражавања. 42. Сходно свему изнесеном, Уставни суд подсјећа на стандард образложене одлуке, који је иманентан праву на правично суђење, али који своју примјену налази и у вези с разматрањем осталих права, да разлози наведени у образложењу одлуке морају обухватити све важне аспекте конкретног случаја који су могли утицати на коначну одлуку – мјерило релевантности, (види, између осталих, Европски суд, Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А, број 303-А, тачка 29, Kuznetsov и др. против Русије, пресуда од 11. јануара 2007. године, апликација број 184/02, тачка 83 с даљњим референцама, Ајдарић против Хрватске, пресуда од 13. децембра 2011. године, апликација број20883/09, тачка 34 и Уставни суд, нпр. Одлука о допустивости и меритуму број АП 2478/06 од 17. септембра 2008. године, став 22 с даљњим референцама, објављена на www.ustavnisud.ba). У конкретном случају, имајући у виду дата образложења Основног и Окружног суда, намеће се закључак да су наведени судови донијели оспорене одлуке без испитивања свих релевантних околности конкретног случаја у вези с питањем апелантове пасивне легитимације, што је у коначници довело до тога да је апелант обавезан да тужиоцу накнади нематеријалну штету због клевете. Наиме, произлази да су редовни судови у образложењима својих одлука, супротно релевантним околностима конкретног случаја и одредби члана 5 ЗЗК, паушално закључили да је апелант пасивно легитимисан у конкретној правној ствари. При томе, Уставни суд запажа да су редовни