Предмет број АП 618/19
6
Одлука о допустивости и меритуму
основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и чл. 198, 199 и 200 Закона о
облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), које одредбе је цитирао, закључио да
спорни текст који је објављен на интернет страници www.rtvbn.com коју је контролисала
тужена представља дјело клевете којом је нанесена штета апеланту. Наиме, према оцјени
Основног суда, у конкретном случају спорна изражавања садрже чињеничне наводе за
које тужена није претходно учинила разумне напоре да их провјери и за које у поступку
пред судом није пружила доказе да је спорни текст истинит.
15. Основни суд је даље навео да тужена у одговору на тужбу и у току поступка није ни
тврдила да су чињенице које су наведене у спорном чланку истините јер је остала при
тврдњи да није власник интернет странице www.rtvbn.com, већ да је власник поменуте
странице треће лице. У овом поступку, у складу са одредбом чл. 7 и 123 ЗПП-а, тужена је
имала могућност да докаже да је пренесено изражавање истинито, али она није доказала
ту чињеницу, па стога се није могла ослободити одговорности за штету која је настала
апеланту. Осим тога, Основни суд је оцијенио да не постоји основ за ослобађање тужене
одговорности ни према члану 6 ЗЗК-а јер изношење спорног текста не представља тачну
информацију нити вриједносни суд. У том правцу, Основни суд је појаснио да је
утврдивши чињенично стање и примијенивши материјално право закључио да је тужена
својом активношћу, односно пропуштањем активности, на интернет страници коју је
контролисала објавила неистините и увредљиве садржаје и тако омогућила да трећим
лицима буде доступан клеветнички текст против апеланта. Основни суд је навео да
тврдња тужене да није власник поменуте интернет странице и да није била обавезна
контролисати њен садржај није доказана.
16. Основни суд је приликом одлучивања о висини тужбеног захтјева цијенио значај
повријеђеног добра и циљ накнаде узимајући у обзир околности конкретног случаја.
Основни суд је, према својој оцјени, цијенећи све околности под којима је штета настала,
апеланту досудио износ од 5.000,00 КМ јер се тачна висина износа није могла утврдити
или би се могла утврдити са несразмјерним тешкоћама.
17. У вези с дијелом тужбеног захтјева којим је апелант захтијевао да се тужена обавеже да
спорни текст уклони с интернет странице www.rtvbn.com, Основни суд је имао у виду
одредбу члана 199 ЗОО-а, којом је прописано да у случају повреде права личности суд
може наредити на трошак штетника објављивање пресуде, односно исправке. Аналогно
наведеној одредби, која има циљ умањење штете апеланту, а у конкретном поступку
апелант је доказао да је у односу на њега спорним изношењем учињена повреда части и