Предмет број АП 770/19 10 Одлука о допустивости и меритуму 5 и 11 ЗЗК и у смислу критеријума пропорционалности, обавезао апеланта да тужиоцу накнади нематеријалну штету. Међутим, у погледу висине накнаде нематеријалне штете, узимајући у обзир наведене критеријуме (да је тужилац јавна личност, да се није у смислу члана 8 ЗЗК обраћао апеланту, тежина неистинитих навода, тужиочев исказ), Окружни суд је закључио да је правичан износ накнаде нематеријалне штете (сходно одредби члана 200 ЗОО-а) у конкретном случају 2.000,00 КМ, те да наведени износ представља правичну сатисфакцију за задовољење и ублажавање претрпљених болова у погледу тужиочевог угледа. 18. Имајући у виду све наведено, Окружни суд је истакао да је првостепени суд у оспореној пресуди на правилно утврђено чињенично стање погрешно примијенио материјално право, због чега је одлучио као у изреци пресуде. С обзиром на то да је преиначио одлуку у погледу одлуке о главној ствари, Окружни суд је преиначио и рјешење о трошковима парничног поступка истакнувши да је првостепени суд правилно одмјерио трошкове првостепеног поступка у побијаној одлуци, међутим, како тужиочев успјех сада износи 40%, њему припадају трошкови парничног поступка у износу од 695,70 КМ умјесто раније досуђених 1.043,52 КМ. 19. Врховни суд је одлучујући о апелантовој ревизији донио Рјешење број 71 0 П 201271 18 Рев од 16. јануара 2019. године којим је ревизију одбацио као недозвољену јер вриједност оспораваног дијела пресуде не прелази цензус који је прописан чланом 237 став (2) ЗППа, као ни услови за допуштеност ревизије из става (3) члана 237 ЗПП-а. IV. Апелација a) Наводи из апелације 20. Апелант сматра да су оспореним одлукама повријеђена његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. У вези с тим, апелант је навео хронологију предметног поступка, те је истакнуо да су редовни судови у конкретном случају погрешно утврдили чињенично стање и погрешно примијенили материјално право када су га обавезали да тужиоцу накнади нематеријалну штету због клевете. Наиме, апелант сматра да су редовни судови произвољно извели закључак о његовој одговорности за изражавање изнесено на интернет порталу rtvbn.com, односно сматра да није пасивно легитимисан у предметном поступку. Апелант је истакао да није