Предмет број АП 770/19 VII. 16 Одлука о допустивости и меритуму Меритум 32. Апелант сматра да су оспореним пресудама прекршена његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, као и члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. 33. Имајући у виду суштину апелационих навода, Уставни суд ће у околностима конкретног предмета првенствено испитати апелантове наводе о наводној повреди права из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције. Право на слободу изражавања 34. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: х) Слободу изражавања. 35. Члан 10 Европске конвенције гласи: 1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право обухвата слободу сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мијешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтијевају дозволе за рад радио, телевизијских и кинематографских предузећа. 2. Пошто остваривање ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима демократском или казнама друштву у прописаним интересу законом и националне неопходним у безбједности, територијалног интегритета или јавне безбједности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања информација добијених у повјерењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства. 36. Уставни суд подсјећа да право на слободу изражавања из члана 10 Европске конвенције спада у групу тзв. квалификованих права за која је карактеристично да првим ставом дефинишу само право, а другим ставом допуштена мијешања и ограничења тих права, под условима прописаним тим ставом. Према пракси Европског суда за људска права (у