Предмет број АП 618/19 17 Одлука о допустивости и меритуму којој је ријеч и шта је предмет извјештавања, понашање лица о којем је ријеч прије објављивања и, гдје је примјењиво, озбиљност санкције. Уставни суд сматра да су наведени критеријуми mutatis mutandis примјењиви и у конкретном случају. 41. Примјењујући конкретне критеријуме на предметни случај, Уставни суд запажа да се спорни текст бавио критиком и апелантовим поступањима у погледу изградње јужног крила Клиничког центра у Бањој Луци. У вези с тим, Уставни суд запажа да из чињеница конкретног предмета произлази да је апелант био министар здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске до 2013. године, амбасадор Босне и Херцеговине у Србији током 2014. и 2015. године, након чега је изабран за декана Медицинског факултета у Бањој Луци. Уставни суд прихвата да је питање апелантовог понашања у току обављања наведених јавних функција представљало „тему“ од општег интереса, те да је спорни текст који се бавио питањем злоупотребе његових функција, као такав, представљао допринос „теми“, односно дебати од општег интереса. При томе, Уставни суд понавља да не само да штампа има задатак саопштавати информације о свим питањима од јавног интереса, већ и да јавност има право добијати их, док су јавне личности неизбјежно и свјесно изложене помном испитивању сваке своје ријечи и дјела како од новинара тако и од најшире јавности, те стога морају показати и већи степен толеранције у односу на друга лица. С друге стране, Уставни суд указује да члан 10 Европске конвенције прихвата ограничења слободе изражавања да би се одржали достојанство и ауторитет суда (види Уставни суд, Одлука АП 840/06 од 25. јануара 2008. године, тачка 28). 42. Уставни суд запажа да је Окружни суд, који је у конкретном случају донио коначну одлуку, заузео став да је спорно изражавање тужене изношење мишљења о апелантовом раду док је био министар здравства, односно преношење мишљења независног новинара – истраживача Слободана Васковића да ће апелант због учествовања у послу набавке опреме преко аустријске компаније „Вамед“ заједно са Додиком бити „добар“ за око 30 милиона КМ, што су све заправо вриједносни судови који нису подобни за доказивање, односно да се у околностима конкретног случаја не ради о клевети у смислу члана 5 ЗЗКа. 43. Уставни суд подсјећа да се у предметима који покрећу питање клевете спорна изражавања и изјаве морају сагледавати у контексту различитих аспеката, при чему се битна разлика повлачи између чињеничних изјава и вриједносних судова. Стога су редовни судови имали обавезу да на основу проведених доказа и њиховом оцјеном у околностима конкретног случаја направе јасну разлику између чињеница и мишљења јер се постојање