Предмет број АП 618/19
21
Одлука о допустивости и меритуму
Окружни суд дао јасно образложење због чега је неоснован апелантов тужбени захтјев,
при чему из датог образложења не произлази да је примјена права била произвољна и на
апелантову штету.
51. У вези с апелационим наводима да му је због неизвјесности ситуације у којој искључиво
од Врховног суда зависи одбацивањеили улазак у меритум предметног правног питања,
доведен у положај правне неизвјесности и правне несигурности, чиме је директно
угрожено његово право на приступ суду, Уставни суд истиче да право на приступ суду,
гарантовано у члану 6 став 1 Европске конвенције, није нити може бити апсолутно право
и оно може бити предмет ограничења. Међутим, та ограничења не могу бити толиког
обима да „је сама суштина права умањена“ (види Европски суд, Guerin против
Француске, пресуда од 29. јула 1998, 1998-V). Даље, ограничење неће бити у складу са
чланом 6 став 1 Европске конвенције ако не служи легитимном циљу и ако не постоји
разуман однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се
жели остварити (види Bellet против Француске, пресуда од 20. новембра 1995, серија А,
том 333). Имајући у виду да је апелант у конкретном предмету учествовао као странка у
првостепеном и другостепеном поступку пред редовним судовима и да је у тим
поступцима имао могућност и користио правне лијекове прописане законом, Уставни суд
сматра да због наводне неизвјесности, како је навео апелант, није доведена у питање
суштина апелантовог права на судску заштиту, већ је то право (у ревизионом поступку)
ограничено испуњавањем одређених законом прописаних услова, што је пропорционално
легитимном циљу поштовања правног поретка и ефикасног функционисања судова.
Слиједом наведеног, Уставни суд сматра да у поступку пред Врховним судом није
повријеђено апелантово право на правично суђење и право на приступ суду као сегмент
права на правично суђење загарантованог чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и
чланом 6 став 1 Европске конвенције.
52. Напосљетку, у погледу апелантових навода којима је указао да су у правоснажно
окончаним поступцима пред Основним судом у Требињу број 95 0 П 029356 13 П,
Основним судом у Котор Вароши број 073-0-Р-07-00078, Основним судом у Бањој Луци
број 71 0 П 195427 14 П и Основним судом у Бањој Луци број 71 0 П 187186 14 П заузети
дијаметрално супротни ставови у односу на оспорену пресуду, Уставни суд запажа да
апелант у прилогу апелације није доставио наведене пресуде. Услијед тога, Уставни суд на
основу апелантових тврдњи о наводном садржају тих одлука није могао закључити да су
чињенице у том предмету сличне као у предметном поступку да би се могло говорити о