Предмет број АП 618/19 9 Одлука о допустивости и меритуму аустријске компаније „Вамед“ заједно са Додиком бити „добар“ за око 30 милиона КМ. При томе, Окружни суд је оцијенио да изражавање тужене нема карактер чињеница подобних за доказивање, како је то погрешно закључио првостепени суд, због чега наведено изражавање нема елементе клеветничког изражавања, како то дефинише одредба члана 5 став 1 ЗЗК-а, на шта је жалба тужене основано указала. 24. Апелант је у допуни апелације од 13. фебруара 2020. године обавијестио Уставни суд да је Врховни суд, одлучујући о његовој ревизији изјављеној против пресуде Окружног суда од 27. новембра 2018. године, донио Рјешење број 71 0 Мал 210543 19 Рев од 7. новембра 2019. године којим је предметну ревизију одбацио као недозвољену. У образложењу предметног рјешења Врховни суд је навео да, према одредби члана 237 став (2) Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), ревизија није дозвољена ако вриједност оспореног дијела правоснажне пресуде не прелази 30.000,00 КМ, а у привредним споровима 50.000,00 КМ. У вези с тим, Врховни суд је истакао да у конкретном предмету вриједност оспореног дијела правоснажне пресуде износи 5.000,00 КМ (за који износ је одбијен апелантов тужбени захтјев), што значи да имовински цензус, као критеријум услова допуштености ревизије у смислу члана 237 став (2) ЗПП-а, није остварен, те да ревизија са становишта наведене законске одредбе није допуштена. Осим тога, сагледавајући изузетну допустивост ревизије у смислу одредбе члана 237 став (3) ЗПП-а, Врховни суд је истакнуо да апелант није, у смислу става 4 наведеног члана, сачинио ревизију тако да је дефинисао спорно питање, нити је изнио разлоге због којих сматра да је то питање важно за обезбјеђење јединствене примјене права и равноправности свих у његовој примјени, нити је било чиме указао да нижестепени судови различито суде у сличним ситуацијама или да таквих или сличних предмета има у броју који би оправдавао одлучивање о недозвољеној ревизији. IV. Апелација a) Наводи из апелације 25. Апелант сматра да му је оспореном одлуком повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конв��нцију и право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.