Предмет број АП 618/19
5
Одлука о допустивости и меритуму
Александар Камењашевић, док је извор информација на предметној страници приватна
телевизија, односно тужена. Надаље, из уговора о пословној сарадњи, који је тужена
закључила са Александром Камењашевићем, утврђено је да је тужена ради маркетиншке
промоције Александру Камењашевићу уступила на коришћење своје заштитне знакове на
интернет презентацији која ће бити постављена на адреси rtvbn.com, мобилним
апликацијама, Facebook и Twitter налозима који ће преузимати податке са ове интернет
презентације, те се обавезала да ће у свом радио и ТВ програму маркетиншки
промовисати интернет презентацију на адреси rtvbn.com. Осим тога, предметним
уговором је искључено право Александра Камењашевића да користи заштитне знакове
тужене ван обима предвиђеног у уговору. Истим уговором се Александар Камењашевић
обавезао да ће сносити сву евентуалну одговорност и накнаду штете према трећим
лицима за вијести, прилоге и остале објављене садржаје на интернет презентацији на
rtvbn.com, изузев за вијести и остали садржај преузет из радио и телевизијског програма
тужене. Основни суд је навео да је неоснован приговор тужене у погледу недостатка
пасивне легитимације из разлога што је спорни текст објављен на интернет страници са
заштитним знаком тужене, којом приликом се тужена позвала на закључени уговор о
пословној сарадњи са Александром Камењашевићем, који не искључује њену
одговорност из разлога што је као регистровани јавни емитер имала легитиман интерес да
прати и провјерава које се информације објављују под њеним заштићеним знацима,
односно контролисати садржај објављених информација.
14. Основни суд је образложио да је на основу проведених доказа, те њиховом оцјеном у
смислу члана 8 ЗПП-а утврдио да међу странкама није спорно да је 18. фебруара 2015.
године на интернет страници www.rtvbn.com објављен спорни текст (са садржајем
наведеним као у тужби), којим су о апеланту изнесене неистините чињенице, што
представља радњу клевете којом му је нанесена штета, те да због тога постоји основ за
апелантово обештећење на основу одредаба Закона о заштити од клевете РС (у даљњем
тексту: ЗЗК). Надаље, Основни суд је утврдио да је апелант за спорни текст сазнао од
пријатеља (након чега је и сам погледао спорни текст на порталу тужене), да је у том
тексту на један непристојан и ружан начин описан његов долазак на Клинички центар
Бања Лука, с циљем дискредитације његове личности, да он то надзире и контролише из
личних разлога тврдећи како је то дио криминалне радње. На основу тако утврђеног
чињеничног стања, Основни суд је примјеном одредаба члана 1 став 1 тачка в, члана 5
став 1 и члана 7 ЗЗК-а, члана 10 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и