Предмет број АП 618/19 11 Одлука о допустивости и меритуму 30. Тужена је навела да апелант није тражио преиспитивање оспораване одлуке са аспекта повреде права на приватни и породични живот, о којој повреди би се евентуално могло радити, па стога Уставни суд и не може преиспитивати оспоравану одлуку са аспекта повреде овог права, имајући у виду одредбу члана 31 Правила Уставног суда којом је предвиђено сљедеће: „При одлучивању Уставни суд, у правилу, испитује да ли постоје само оне повреде које су изнесене у захтјеву/апелацији“. Стога, имајући у виду све претходно наведено, како апелант није у својој апелацији изнио наводе који покрећу питање повреде права на правично суђење, те како није проблематизовао питање повреде права на приватни и породични живот, тужена је предложила да Уставни суд апелацију одбаци као prima facie неосновану. V. Релевантни прописи 31. Закон о заштити од клевете („Службени гласник РС“ број 37/01) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. Овим законом уређују се прихватљива ограничења слободе изражавања у погледу грађанске одговорности за штету нанесену угледу физичког или правног лица изношењем или проношењем нечег неистинитог и потврђује да: а) право на слободу изражавања, које је гарантовано Уставом Републике Српске и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, представља један од основа демократског друштва, посебно када се ради о питањима од политичког и јавног интереса; б) право на слободу изражавања штити садржај изражавања, као и начин на који је изнесен и не примењује се само за изражавања која се сматрају корисним или неувредљивим него, такође и за она која могу да увреде, шокирају или узнемире; в) средства информисања имају врло значајну улогу у демократском процесу као јавни посматрачи и снабдевачи јавности информацијама. Члан 3. У смислу овог закона: